Прва српска ТВ

23. април 2012.

Оснивач ове телевизије је била „Фокс“ телевизија и баш ми је било драго због тога што је једна тако велика ТВ и филмска кућа дошла у Србију. После одређеног времена, из неког разлога „Фокс“ је решио да препотентно промени име овој ТВ у „Прва“.

Из неког другог, али још препотентнијег разлога, је „Прва“ почела себе да рекламира као „прву српску ТВ“??!?!?

Пошто им је студио у Београду, „српска телевизија“  може да им буде само као географска одредница, никако не и национална припадност, нарочито због потпуног прогнанства ћирилице из њиховог програма.

Бомбастичан придев „прва“ им тек ни по ком основу не припада нити могу да га присвајају, поготово што немају никакво првенство међу телевизијама из Србије.

Као и многи други, вероватно мисле да се одећа гледалаца телевизије у Србији копча на леђима, па да могу да нам причају шта желе а ми ћемо да им безрезервно верујемо… да не кажем да нас лажу у очи…

леп поздрав!

21. октобар 2011.

Овај поздрав је још прошле године је ушао у ширу употребу, увежен са запада али оног даљег (у оригиналу, на словеначком, гласи „Леп поздрау“).

Имамо толико лепих поздрава и за састајање и за растајање, не треба бити оригиналан тако што ћемо преписивати из туђих језика тек тако…

списатељица

21. октобар 2011.

Још један израз увежен са запада – ако је жена писац, онда је по занимању писац и нема потребе да се тражи други израз. Имамо песнике и песникиње, а за писце нема и не треба да буде женског рода. Ако и треба онда хајде да измислимо нов израз а не да увозимо са запада који нам је толико зла нанео…

Цена коштања

21. октобар 2011.

Ја бих да знам пошто кошта вредност цене овог производа?

Искарикирано, али, овако се говори у Србији. Кад ми помену цену коштања, мука ми припадне.  Ствари, производи на продају имају своју цену. Колико кошта? Колика је цена? Цена коштања се користи бесомучно нарочито уместо „производна цена“.

Пошто коштати није глагол који означава стварање нити производњу него величину цене, цена коштања тј. „цена величине цене“ је бесмислен и неписмен израз!!

„Савременизација“

11. октобар 2011.

Пре неки дан сам на послу попуњавао једну анонимну анкету која је део дипломског рада једног будућег педагога. Поред тога што је рађена латиничним писмом, оно што ми је највише засметало у њој је израз „савременизација“. Услед недовољне начитаности, аутор анкете је измислио нову реч уместо „осавремењавања“ и тако изазвао моју реакцију…

Ех, та „Слагалица“…

29. мај 2011.

Малопре смо, у рубрици „Ко зна – зна“ сазнали да је милионити део нечега „пико“???

Као прво, каже се префикс за означавање нечега што је милион пута мање, а као друго, то и основношколци знају, милионити део нечега има префикс „микро“!!!

И опет, као и увек, нико од екипе није реаговао, а камоли „супервизор“ емисије – Милка Цанић…

Нов бисер у „Слагалици“

16. март 2011.

Вечерас смо имали прилику да сазнамо да „игра“ и „плес“ у српском језику нису синоними јер је у игри асоцијације на отворено поље В колоне „фокстрот“ плави такмичар рекао „ИГРА“ што му није признато, док је противнику признат одговор „плес“ после отварања поља са речју „валцер“. Само да подсетим на термин „окретне игре“…

СМЕР ВЕТРА

14. март 2011.

Малопре смо у „Слагалици“ на РТС1 каналу сазнали да је карактеристика ветра СМЕР. Да ли је могуће да чак ни г-ђа Милка Цанић није чула да ветар дува у одређеном правцу а не смеру!?! Зашто лепо не пита колегиницу метеоролога Биљану Вранеш?!
Нечије кретање или кретање нечега је одређено правцем, интензитетом и смером (поједностављена чиста физика), док о смеру можемо да говоримо само ако је правац већ познат (једносмерна улица већ има дат правац, па јој је додатно одређен смер којим возила смеју да се крећу).

Прихваћен предлог да ћирилички домен Србије на Интернету буде “срб”

14. новембар 2010.

РНИДС објавио у понедељак, 8. новембра:

Прихваћен предлог да ћирилички домен Србије на Интернету буде “срб”
Београд, 8. Новембар 2010 – Интернет корпорација за додељена имена и бројеве (Internet Corporation for Assigned Names and Numbers, ICANN), урадила је техничку процену предлога који је упутио Регистар националног Интернет домена Србије (РНИДС) и прихватила да ознака „срб“ буде ћирилички домен Србије.

Одлука ICANN-a да ознака „срб“ испуњава услове да буде ћирилички домен Србије на Интернету представља први корак у одобравању новог домена, а остало је да се формална процедура спроведе до краја и ћирилички домен “срб“ буде промовисан у други Интернет домен Србије.
Комплетан процес доделе новог домена овлашћеном националном регистру траје између три и шест месеци, а у складу са убрзаним процесом одобравања нелатиничних домена, ICANN сваког месеца објављује листу нових одобрених домена.

Ускоро ће бити покренута и јавна расправа о принципима које ће садржати Правилник за регистрацију ћириличког домена Србије на Интернету, а у другој половини 2011. очекује се почетак регистрације ћириличког домена.

Резултати гласања око избора ћириличког домена Србије

23. август 2010.

Пренето са РНИДС-овог сајта:

Резултати гласања за ћирилички домен Србије
Београд, 12. 07. 2010. – Регистар националног Интернет домена Србије започео је 5. марта ове године процедуру за увођење ћириличког домена највишег нивоа (IDN ccTLD) који ће представљати Србију на интернету. Процедура је дефинисана документом ICANN-а (Коначни план за увођење убрзаног поступка за IDN ccTLD)
Предлози за ћирилички домен Србије су добијени почетком јула месеца ове године као резултат обимне и озбиљне акције у којој је учествовала Интернет заједница Србије. Послењи корак у процедури је било гласање за један од четири предлога. Резултати гласања показују да је Интернет заједница одговорно и озбиљно узела учешће у процесу избора кандидата за ћирилички домен Србије.
На локацији РНИДС-а гласало 10.505 гласача, а у две контолне групе још око 1000 гласача. Контролна гласања потврђују резултате основног гласања. Регистар националног Интернет домена Србије се захваљује свима који су до сад узели учешће у избору нашег ћириличког домена.
Више информација о самом гласању и следећим корацима за увођење ћириличког домена можете прочитати овде.

МТИД подржава предлоге за ћирилички домен Србије и сматра да РНИДС испуњава критеријуме за управљање ћириличким доменом
Београд, 15. 07. 2010 – Министарство за телекомуникације и информационо друштво је дало своју сагласност да се за ћирилички домен Србије кандидује „срб“ (алтернативно „србија“). Ови предлози су добијени после гласања Интернет заједнице Србије које се завршило средином јуна ове године.

Министарство за телекомуникације и информационо друштво сматра да Регистар националног Интернет домена Србије испуњава све техничке и организационе услове, који су прописани од стране Интернет корпорације за додељена имена и бројеве ICANN, а који су потребни за управљање регистром националног Интернет домена на ћирилици.

Свака част Срби!!!