Дон Кихот на српски начин

Кад сам већ кренуо са просипањем својег једа због предизборне демагогије, да напишем и ово:

Један од „српских“ политичара нас позива да му помогнемо да заврши започето: лоповску приватизацију, ширење по Србији хрватских и осталих иностраних трговачких ланаца у којима су плате минималне а радно време максимално, лоповску реституцију, лизање ЕУ чизама и остале блатњаве обуће, поклањање КиМ, убијање српског духа (једна од партија која у програму нема ни с од Србија) прогањањем ћирилице из свакодневног живота и рада (а сада су је брже-боље вратили за време предизборне кампање – трт), уништавање српског образовног система, деградација и ниподаштавање људи запослених у просвети, здравству и правосуђу, увођење екуменизма у православну цркву, удаљавање од Русије, приклањање онима који су безумно и бесомучно бомбардовали овај недужан народ,…

Да се зна, ја сигурно нећу бити међу онима који ће му помоћи да укуца последње ексере у ковчег за Србију.

Боже, спаси нас од таквих као он и њему сличних!

Откад је почела преизборна кампања, никако да се натерам да седнем и откуцам ово своје запажање (на сву срећу нисам усамљен, али други или неће о томе да причају или немају где или не смеју):

Дакле, мука ми је од свих ових политичара који се бусају у груди и причају о поштењу и поштеној Србији, као да су нам малопре испрали мозак и ми немамо појма о томе шта су они радили раније, чиме су се све бавили и не знамо колико путера на глави имају.

И сад нам такви поручују да ће они увести поштење у Србију…

Боже сачувај и саклони ко све данас узима у уста поштење и представља се као такав…