Архиве за април, 2012

Сучеље – српски превод речи интерфејс?

четвртак, 26. април 2012.

Иако је сучеље можда заиста српска реч , како се тврди и овде, волео бих да погледате на гуглу резултате претраге „sučelje“, па да ми кажете колико српских, а колико западних сајтова садржи ову реч са значењем интерфејс.

С обзиром на то да  је сучеље именица средњег рода изведена вероватно од глагола сучељавање, а што се односи на људе, не видим сличност са интерфејсом који је део електронских уређаја. Осим тога, уређаји у српском језику су мушког или женског рода, ретко средњег: појачавач, рачунар, миш, дискетна јединица, сијалица, лампа, картица, меморијски привезак, тастатура, звучник, даљински управљач, …

Због свега тога имам бар неколико другачијих предлога за које мислим да су много примеренији намени:

1. везник – везник „и“ у реченицама повезује речи, па што онда не би „везник“ повезивао разнородне уређаје као што то ради интерфејс?

или

2. свеза (повезује)

или

3. повезивач (име само говори),

или

4. сучелник (пошто постоји начелник који је главни у нечему и мушког је, а не средњег рода)

Шта ви мислите?

 

Моје порекло + традиција + српски = ћирилица

уторак, 24. април 2012.

Ево једног занимљивог прилога:

http://www.youtube.com/watch?v=dvgKggESOs8&feature=share

Волео бих да је моје дело, али није. Свака част творцу!!

но

понедељак, 23. април 2012.

Као и многе, на овом сајту побројане тј. наведене, речи, тако је и ово „но“ кренуло да ми пара уши деведесетих година.

„Него“ је потпуно нестало, „но“ га је убило и обрисало у свести Срба и уопште оних који мисле/тврде да говоре српски језик.

попут

понедељак, 23. април 2012.

Као и многе речи у претходне две деценије, „попут“ је једна од оних увежених са „запада“. Потпуно је потиснула „као“, много отменије звучи кад је нешто „попут“ нечега уместо „као“ нешто…

кит – гит

понедељак, 23. април 2012.

Авион у киту. Наравно, није кит појео авион, него одвајкада имамо преписану енглеску реч „kit“ као нешто што је набављено у облику који треба саставити да би постало функционално односно добило свој прави облик. Типичан израз је авион у киту тј. мале макете авиона на састављање.

Са друге стране, гит, као везивна и лепљива маса која се изванредно лако обликује и меси, одувек се користио за лепљење и заптивање – „дихтовање“ стакла у прозору и многих рупа у дрвеној столарији. Ових година нам сервирају западну верзију овог материјала – „кит“.

oбзиром

понедељак, 23. април 2012.

У српском језику се одвајкада говорило и писало „с(а) обзиром“. Деведесетих су полуписмени извештачи и новинари донели “обзиром“ у новине и на радио и ТВ.

Наравно, не желим тако да причам :) .

Да завршимо започето

понедељак, 23. април 2012.

Кад сам већ кренуо са просипањем својег једа због предизборне демагогије, да напишем и ово:

Један од „српских“ политичара нас позива да му помогнемо да заврши започето: лоповску приватизацију, ширење по Србији хрватских и осталих иностраних трговачких ланаца у којима су плате минималне а радно време максимално, лоповску реституцију, лизање ЕУ чизама и остале блатњаве обуће, поклањање КиМ, убијање српског духа (једна од партија која у програму нема ни с од Србија) прогањањем ћирилице из свакодневног живота и рада (а сада су је брже-боље вратили за време предизборне кампање – трт), уништавање српског образовног система, деградација и ниподаштавање људи запослених у просвети, здравству и правосуђу, увођење екуменизма у православну цркву, удаљавање од Русије, приклањање онима који су безумно и бесомучно бомбардовали овај недужан народ,…

Да се зна, ја сигурно нећу бити међу онима који ће му помоћи да укуца последње ексере у ковчег за Србију.

Боже, спаси нас од таквих као он и њему сличних!

Поштена Србија

понедељак, 23. април 2012.

Откад је почела преизборна кампања, никако да се натерам да седнем и откуцам ово своје запажање (на сву срећу нисам усамљен, али други или неће о томе да причају или немају где или не смеју):

Дакле, мука ми је од свих ових политичара који се бусају у груди и причају о поштењу и поштеној Србији, као да су нам малопре испрали мозак и ми немамо појма о томе шта су они радили раније, чиме су се све бавили и не знамо колико путера на глави имају.

И сад нам такви поручују да ће они увести поштење у Србију…

Боже сачувај и саклони ко све данас узима у уста поштење и представља се као такав…

Прва српска ТВ

понедељак, 23. април 2012.

Оснивач ове телевизије је била „Фокс“ телевизија и баш ми је било драго због тога што је једна тако велика ТВ и филмска кућа дошла у Србију. После одређеног времена, из неког разлога „Фокс“ је решио да препотентно промени име овој ТВ у „Прва“.

Из неког другог, али још препотентнијег разлога, је „Прва“ почела себе да рекламира као „прву српску ТВ“??!?!?

Пошто им је студио у Београду, „српска телевизија“  може да им буде само као географска одредница, никако не и национална припадност, нарочито због потпуног прогнанства ћирилице из њиховог програма.

Бомбастичан придев „прва“ им тек ни по ком основу не припада нити могу да га присвајају, поготово што немају никакво првенство међу телевизијама из Србије.

Као и многи други, вероватно мисле да се одећа гледалаца телевизије у Србији копча на леђима, па да могу да нам причају шта желе а ми ћемо да им безрезервно верујемо… да не кажем да нас лажу у очи…