Архиве за фебруар, 2008

Ипак има још Срба којима је стало до матерњег језика :)

петак, 29. фебруар 2008.

Да, ево их овде:

http://www.srbovanje.com/modules/news/article.php?storyid=97

Баш ми је драго, идем да читам њихово писаније…

Јефтина цена

четвртак, 28. фебруар 2008.

Роба која се продаје може да има епитет тј. придев тј. особину, да не кажем карактеристику, „јефтина“, „скупа“, а цена може да буде „ниска“, „висока“, „приступачна“, „повољна“. Уназад неколико година, некоме полуписменом је пало на памет да може да продаје и цену те робе, чим и она добија особину „јефтина“. Богатство неправилног изражавања је ваљда сразмерно богатству језика, а оно је код српског врло велико.

Слабо урађен задатак или слаб проценат сервиса

четвртак, 28. фебруар 2008.

Захваљујући полуписменима, на медијама је пре пар година почела да се провлачи употреба придева „слаб“ у смислу „лош“, рецимо „слабо урађен задатак“, или „слаб проценат сервиса“ за „мали“ . Ова појава опет има везе са непознавањем сопственог језика и трудом таквих јавних радника да звуче „ноблес“, па користе туђице без икакве свести о томе шта у ствари оне значе. А волео бих да ми одговоре како то изгледа кад је задатак „јако урађен“ или кад је „јак“ проценат сервиса? ;)

Приуштити

уторак, 26. фебруар 2008.

Да, знам да има једна западњачка реч која ми више од петнаест година пара уши, али сам је оставио за време кад је се сетим јер је нисам чуо неко време. Е, превод филма „Патриота“ на ТВ „Бе92″ ме је вечерас најучтивије, најнеписменије, подсетио на њу. Дакле, приуштите си шта хоћете, али не у мојој држави, посебно не на српском језику, тј. мом матерњем. Пружите себи, допустите себи, омогућите себи… тако се каже на српском ако нисте знали!

Чим пре

субота, 23. фебруар 2008.

Ко о чему – баба о уштипцима а ја о увезеним изразима и фразама са непосредног нам запада: уместо „што пре“, како се каже у српском, забрињавајуће много људи у Србији користи екавску верзију фразе „чим прије“ што је потпуно непотребно кад имамо своју. Можда хоће да звуче „ноблес“ јер су Срби, увек кад су желели да звуче образованије и да се уздигну изнад саговорника користили туђе – стране фразе, а често их чак и витоперили како би импресионирали недовољно или потпуно необразованог саговорника.

ужитак

субота, 23. фебруар 2008.

И провукоше у ТВ реклами за један страни слаткиш исто тако страну реч „ужитак“ и остадоше живи и здрави. И ником ништа. Као што су се Косова Срби сетили тек сад кад га нам одузеше нови светски империјалисти, а више од 70 година нико није приметио шта се на Косову и око њега дешавало. Осим покојног Леке, Бог да му душу прости. Исто ће се десити и са српским језиком, само што неће тако дуго трајати… Него, да ја узмем један слаткиш и препустим се уживању

угодно

субота, 23. фебруар 2008.

Кад ми је све онако лепо и потаман (чист турцизам :) ), осећам се пријатно. А угодно нек се осећају они који не знају српски и којима је „ноблес“ да тако говоре.

Вече са Хосе Карерасом

петак, 22. фебруар 2008.

У Београдском ТВ програму који се управо завршио, рече госпођа водитељ „Вече са Хосе Карерасом…“ и одмах се дохватих свог дневника на интернету да му кукам што ова госпођа и на жалост не само она, не зна да се у српском језику у падеж ставља и име и презиме. Тако би она вест требало да гласи „Вече са Хосеом Карерасом…“. Примери су даље „концерт Џоа Кокера“ а не „концерт Џо Кокера“, „одлична улога Џони Депа“ треба да гласи „одлична улога Џонија Депа“, „филм са Том Крузом“ треба да гласи „филм са Томом Крузом“ итд. ТВ и радио су, на жалост, препуни лоших примера, као да немају времена да изговоре до краја име и презиме у падежу како треба него у журби скраћују име.

кућански

петак, 22. фебруар 2008.

Еј, Србијо, којим језиком ти говориш? Ајд’ да пређемо на енглески, да се бар не једим од оволико безглаво увезених речи. На српском се каже „кућни“, рецимо апарати и нема места за „кућанске“, далеко им лепа кућа…

очито

петак, 22. фебруар 2008.

Још једна реч увезена са географски нам блиског запада, потпуно је потиснула стари израз – очигледно.

Ех, Србијо…