Дон Кихот на српски начин Један покушај да се сачува српски језик од глобализације разнарођених и несрба

Као и многе, на овом сајту побројане тј. наведене, речи, тако је и ово „но“ кренуло да ми пара уши деведесетих година.

„Него“ је потпуно нестало, „но“ га је убило и обрисало у свести Срба и уопште оних који мисле/тврде да говоре српски језик.

Као и многе речи у претходне две деценије, „попут“ је једна од оних увежених са „запада“. Потпуно је потиснула „као“, много отменије звучи кад је нешто „попут“ нечега уместо „као“ нешто…

Авион у киту. Наравно, није кит појео авион, него одвајкада имамо преписану енглеску реч „kit“ као нешто што је набављено у облику који треба саставити да би постало функционално односно добило свој прави облик. Типичан израз је авион у киту тј. мале макете авиона на састављање.

Са друге стране, гит, као везивна и лепљива маса која се изванредно лако обликује и меси, одувек се користио за лепљење и заптивање – „дихтовање“ стакла у прозору и многих рупа у дрвеној столарији. Ових година нам сервирају западну верзију овог материјала – „кит“.

У српском језику се одвајкада говорило и писало „с(а) обзиром“. Деведесетих су полуписмени извештачи и новинари донели „обзиром“ у новине и на радио и ТВ.

Наравно, не желим тако да причам :).

Оснивач ове телевизије је била „Фокс“ телевизија и баш ми је било драго због тога што је једна тако велика ТВ и филмска кућа дошла у Србију. После одређеног времена, из неког разлога „Фокс“ је решио да препотентно промени име овој ТВ у „Прва“.

Из неког другог, али још препотентнијег разлога, је „Прва“ почела себе да рекламира као „прву српску ТВ“??!?!?

Пошто им је студио у Београду, „српска телевизија“  може да им буде само као географска одредница, никако не и национална припадност, нарочито због потпуног прогнанства ћирилице из њиховог програма.

Бомбастичан придев „прва“ им тек ни по ком основу не припада нити могу да га присвајају, поготово што немају никакво првенство међу телевизијама из Србије.

Као и многи други, вероватно мисле да се одећа гледалаца телевизије у Србији копча на леђима, па да могу да нам причају шта желе а ми ћемо да им безрезервно верујемо… да не кажем да нас лажу у очи…