Роба која се продаје може да има епитет тј. придев тј. особину, да не кажем карактеристику, „јефтина“, „скупа“, а цена може да буде „ниска“, „висока“, „приступачна“, „повољна“. Уназад неколико година, некоме полуписменом је пало на памет да може да продаје и цену те робе, чим и она добија особину „јефтина“. Богатство неправилног изражавања је ваљда сразмерно богатству језика, а оно је код српског врло велико.