Бавићемо се неким технологијама и причаћемо како да их лакше/боље искористимо, али и шта нас вреба и како, евентуално, да се заштитимо од тога.
Иако сам електроинжењер, како ми волимо да кажемо у Србији, слабе струје, електроником се никад нисам бавио јер су ме интересовања и посао одвукли у рачунарство и рачунарске комуникације. Када сам 2004. сведочио долазак бежичног интернета у Београд и Панчево, пожелео сам да то га ја доведем у Вршац. Мој потенцијални партнер, а иначе од тада бивши пријатељ из Панчева ме је завлачио годину ипо дана и па сам се, коначно, окренуо директно Београду и нашао провајдера који је за месец дана дигао линк. Та веза је, по незваничним информацијама, била један од најдужих WiFi линкова у експлоатацији у Европи (2Mbps на 73km) пар година док је била у употреби. У истом периоду сам био једини провајдер у Вршцу који је знао шта су микроталаси и Френелова зона, рецимо.
„Сајбернетиксова“ мрежа на 2,4GHz је била позната и по томе што веза корисника није пуцала ни по каквом времену, имали су тражени проток без икаквих шпекулација, а и дигли смо на неколико месеци и приватни CS сервер. Касније сам, 2008. радио и са опремом на 5GHz, али у другој фирми.
У међувремену сам схватио да би ми било драго да са вама поделим и неке поставке скриптова, софтвера, пречице за коришћење.