Да ли ти људи стварно не знају енглески или им једноставно није стало да говоре правилно као ни онима којима је посао да контролишу њихов рад, али ова појава је одавно узела маха – Лејкерс, Стоунс, Пеперс су именице које су већ у множини на енглеском језику. Да ли је заиста правилно да им на њихову енглеску множину додајемо и своју?!
Волео бих да ми неко то лепо објасни…
Да ли сте куповали свеску на коцке/коцкице или квадратиће?
Волео бих да видим свеску на коцкице, али стварно! Колико би била дебела и од чега би је направили?!
Молим Вас да убудуће тражите и користите свеку на квадратиће или правоуганике (тзв. каро) ако Вам таква више одговара.
Повод за постављање овог мог протеста против неправилног говора је био чланак објављен у интернет издању Блица „Evropa slavi, Srbija gleda“, од 17.јуна 2008., господина Бранка Марковића, који ми је запао за око само због помињања тих коцкица на дресу фудбалера Хрватске репрезентације. Такође бих стварно волео да видим те дресове са коцкама, на шта би личили.
Кад један новинар не пази на свој језик, а још после њега ни његов лектор, онда није ни чудо што нам је говор тако лош…
Да, да, имао сам ту несрећу да чујем на радију још један бисер у полуписменом препевавању енглеских текстова, а ла „позови моје име“.
Погађате по наслову, то је песма „Да си ту“ Лејле Хот, која у рефрену има овај стих:
„Кад усне нам се пољубе“!!!
Дакле, људи се љубе у образ, усне, чело, обрву, где већ… (иначе је опасан пољубац у око због преношења бактерија директно на око тј. капке) А усне се додирују, стискају, мазе, грицкају, шта већ…
Може свако да каже шта и како хоће и ником ништа… Докле тако?!
Да, ево их овде:
http://www.srbovanje.com/modules/news/article.php?storyid=97
Баш ми је драго, идем да читам њихово писаније…
Роба која се продаје може да има епитет тј. придев тј. особину, да не кажем карактеристику, „јефтина“, „скупа“, а цена може да буде „ниска“, „висока“, „приступачна“, „повољна“. Уназад неколико година, некоме полуписменом је пало на памет да може да продаје и цену те робе, чим и она добија особину „јефтина“. Богатство неправилног изражавања је ваљда сразмерно богатству језика, а оно је код српског врло велико.
Захваљујући полуписменима, на медијама је пре пар година почела да се провлачи употреба придева „слаб“ у смислу „лош“, рецимо „слабо урађен задатак“, или „слаб проценат сервиса“ за „мали“ . Ова појава опет има везе са непознавањем сопственог језика и трудом таквих јавних радника да звуче „ноблес“, па користе туђице без икакве свести о томе шта у ствари оне значе. А волео бих да ми одговоре како то изгледа кад је задатак „јако урађен“ или кад је „јак“ проценат сервиса? 😉
Да, знам да има једна западњачка реч која ми више од петнаест година пара уши, али сам је оставио за време кад је се сетим јер је нисам чуо неко време. Е, превод филма „Патриота“ на ТВ „Бе92“ ме је вечерас најучтивије, најнеписменије, подсетио на њу. Дакле, приуштите си шта хоћете, али не у мојој држави, посебно не на српском језику, тј. мом матерњем. Пружите себи, допустите себи, омогућите себи… тако се каже на српском ако нисте знали!
Ко о чему – баба о уштипцима а ја о увезеним изразима и фразама са непосредног нам запада: уместо „што пре“, како се каже у српском, забрињавајуће много људи у Србији користи екавску верзију фразе „чим прије“ што је потпуно непотребно кад имамо своју. Можда хоће да звуче „ноблес“ јер су Срби, увек кад су желели да звуче образованије и да се уздигну изнад саговорника користили туђе – стране фразе, а често их чак и витоперили како би импресионирали недовољно или потпуно необразованог саговорника.
И провукоше у ТВ реклами за један страни слаткиш исто тако страну реч „ужитак“ и остадоше живи и здрави. И ником ништа. Као што су се Косова Срби сетили тек сад кад га нам одузеше нови светски империјалисти, а више од 70 година нико није приметио шта се на Косову и око њега дешавало. Осим покојног Леке, Бог да му душу прости. Исто ће се десити и са српским језиком, само што неће тако дуго трајати… Него, да ја узмем један слаткиш и препустим се уживању…
Кад ми је све онако лепо и потаман (чист турцизам 🙂 ), осећам се пријатно. А угодно нек се осећају они који не знају српски и којима је „ноблес“ да тако говоре.
Powered by WordPress