Дон Кихот на српски начин Један покушај да се сачува српски језик од глобализације разнарођених и несрба

За време рата 90.-их неписмени новинари су нам „увалили“ а полуписмени Срби прихватили још један термин са „запада“ – окружење. Прво је овај термин коришћен за војску која је била опкољена непријатељским снагама – „били су у окружењу“. После су његову употребу проширили опет на начин који се користи на „западу“ – животна средина је замењена „животним окружењем“, радна околина „радним окружењем“ и тако даље…

Стварно ми није јасно како људи замишљају да истовремено говоре Европа и еуро – тотално имбецилно! Ако хоће еуро, нек иду на запад. Одавно је званично речено да је назив те новчане јединице „евро“!

„Све за цену која прија сваком џепу“ – ниједна реклама реномираног српског произвођача средства за прање рубља не може да се замисли без овог слогана. Опет је реч о увезеној и трапаво преведеној поруци купцима, уместо да измисле неку примерену српском језику. Због тога се дешава да, уместо да користе датив – „све по цени која прија сваком џепу“ који се искључиво користи за ту намену, они нам подмећу генитив као да је цела прича намењена цени а не купцу.

Молим професоре српског да ме исправе ако грешим.

Невероватно, нов бисер на српској сцени: „Увек кад приђеш уз мене“, Саше Васића. И у рефрену баш инсистира да му девојка приђе уз њега! Прилази се некоме/нечему а стаје се уз неког/нешто.

Још један бисер за коме треба да захвалимо неписменом рокеру који је преводио „I think about You“ па буквално превео и ето… Невероватно је то како људи желе да звуче другачије од других, нобл, па једва чекају да то ураде, ни не слутећи колико греше.

У лепом српском језику се каже „размишљам о теби“ као трајни облик глагола „мислити“, а „ако желиш да знаш шта ја мислим о теби, рећи ћу ти у четири ока!“.

Баш ме занима како ће клајновска екипа да смисли звање женског носиоца на тениском турниру (предлажем: носитељка, носиља, носачица,… ). РТС још увек користи за оба рода „носилац“ (14.јануара 2010.).

Мир Божји, Христос се роди!

Овим великим насловом, па још масним словима, ЕПС је почео свој оглас у додатку „Посао“ у „Политици“ од 31. јануара 2009.

Глагол „требати“ се користи у српском језику у облицима „треба“+инфинитив, у погодбеном облику „требало би“+инфинитив или „требало би да“+презент или „треба ми/нам/ти“+објекат, а ако имате потребу за неким или нечим, као што је то случај са ЕПСом, онда се користи придев „потребан“ у одговарајућм броју: „ПОТРЕБНИ СТЕ НАМ“. Значи не „требам те“, него „потребан си ми“, не „требаш ми“ него „потребан си ми“.

Сасвим случајно сам јуче набасао на емисију на ТВ „Авала“ у којој је гостовала г-ђа Милка Цанић. Не волим начин њеног представљања у „Слагалици“ (одувек се у квизовима стручни жири, супервизори или како се већ зову лица која контролишу регуларност квиза) евентуално помену, али баш да се обрате гледалишту…

Имао сам срећу да сам укључио у емисију у тренутку у коме је Милка поменула како исправља говор свих око себе, па и у ресторанима брзе хране кад је питају „За понети или овде?“. Тако ме је подсетила на једну од већих грешака нашег народа (пошто не постоји место где се служи брза храна где вам неће поставити баш овакво питање).

Како г-ђа Милка каже, у српском језику предлог не иде са глаголом – „за понети“. Дакле, може да се пита уместо тога „носите?“, „да понесете?“, „за ношење?“, „једете овде или?“, „за овде?“…

Иако и г-ђа Цанић има у свом језику елементе овог новоговора против којих се борим, од јуче је мало више ценим :).