Дон Кихот на српски начин Један покушај да се сачува српски језик од глобализације разнарођених и несрба

Управо је у Дневнику 2 РТС-а била гост госпођа министар (иако у дневнику кажу „министарка“ али се мени таква глупост неће ни омаћи) и рече она у једном тренутку „… видела толику љубав деце за своје старатеље…“.

Типична неписменост која вуче корене из песама на енглеском у којима кажу „my love for you“ па онда то наши „песници“ препевају са „моја љубав за тебе“ и онда госпођа министар шири даље преко државне медије ту глупост. Невероватно, али истинито. Да ли је тако тешко држати се свог, српског говора и рећи, рецимо, „моја љубав према теби“?

Жалосно је кад водећи српски кабловски оператер рекламира једну од својих услуга са 200 „слободних“ канала. Слободних за шта? Да гледалац може са њима да ради шта хоће?

А маркетинг менаџер те куће је само требало да врати рекламу на дораду јер је реч о „бесплатним“ програмима, тј. онима који се не плаћају а не о слободним, па нека се те две речи, са тако различитим значењем пишу исто на енглеском – „free“.

Само треба бити укључен у то што се ради, ако је већ човек стручан. Ако није, узалуд је све…

Кад снизе ципеле, то значи да им је пета нижа или лице ципеле, за нижи рис.

Кад снизе мајице или кошуље, немам појма како је то уопште изводљиво, јер оне немају висину, већ ширину и дужину.

Кад снизе аутомобиле, то значи да им ставе другачије вешање, па још и нископрофилне гуме.

Ако им снизе ЦЕНУ, онда тако треба и да кажу а не да се рекламирају са сниженим артиклима који то у ствари нису
.

Да ли ти људи стварно не знају енглески или им једноставно није стало да говоре правилно као ни онима којима је посао да контролишу њихов рад, али ова појава је одавно узела маха – Лејкерс, Стоунс, Пеперс су именице које су већ у множини на енглеском језику. Да ли је заиста правилно да им на њихову енглеску множину додајемо и своју?!

Волео бих да ми неко то лепо објасни…

Да ли сте куповали свеску на коцке/коцкице или квадратиће?

Волео бих да видим свеску на коцкице, али стварно! Колико би била дебела и од чега би је направили?!

Молим Вас да убудуће тражите и користите свеку на квадратиће или правоуганике (тзв. каро) ако Вам таква више одговара.

Повод за постављање овог мог протеста против неправилног говора је био чланак објављен у интернет издању Блица „Evropa slavi, Srbija gleda“, од 17.јуна 2008., господина Бранка Марковића, који ми је запао за око само због помињања тих коцкица на дресу фудбалера Хрватске репрезентације. Такође бих стварно волео да видим те дресове са коцкама, на шта би личили.

Кад један новинар не пази на свој језик, а још после њега ни његов лектор, онда није ни чудо што нам је говор тако лош…

Да, да, имао сам ту несрећу да чујем на радију још један бисер у полуписменом препевавању енглеских текстова, а ла „позови моје име“.

Погађате по наслову, то је песма „Да си ту“ Лејле Хот, која у рефрену има овај стих:

„Кад усне нам се пољубе“!!!

Дакле, људи се љубе у образ, усне, чело, обрву, где већ… (иначе је опасан пољубац у око због преношења бактерија директно на око тј. капке) А усне се додирују, стискају, мазе, грицкају, шта већ…

Може свако да каже шта и како хоће и ником ништа… Докле тако?!

Да, ево их овде:

http://www.srbovanje.com/modules/news/article.php?storyid=97

Баш ми је драго, идем да читам њихово писаније…

Роба која се продаје може да има епитет тј. придев тј. особину, да не кажем карактеристику, „јефтина“, „скупа“, а цена може да буде „ниска“, „висока“, „приступачна“, „повољна“. Уназад неколико година, некоме полуписменом је пало на памет да може да продаје и цену те робе, чим и она добија особину „јефтина“. Богатство неправилног изражавања је ваљда сразмерно богатству језика, а оно је код српског врло велико.

Захваљујући полуписменима, на медијама је пре пар година почела да се провлачи употреба придева „слаб“ у смислу „лош“, рецимо „слабо урађен задатак“, или „слаб проценат сервиса“ за „мали“ . Ова појава опет има везе са непознавањем сопственог језика и трудом таквих јавних радника да звуче „ноблес“, па користе туђице без икакве свести о томе шта у ствари оне значе. А волео бих да ми одговоре како то изгледа кад је задатак „јако урађен“ или кад је „јак“ проценат сервиса? 😉

Да, знам да има једна западњачка реч која ми више од петнаест година пара уши, али сам је оставио за време кад је се сетим јер је нисам чуо неко време. Е, превод филма „Патриота“ на ТВ „Бе92“ ме је вечерас најучтивије, најнеписменије, подсетио на њу. Дакле, приуштите си шта хоћете, али не у мојој држави, посебно не на српском језику, тј. мом матерњем. Пружите себи, допустите себи, омогућите себи… тако се каже на српском ако нисте знали!