Архиве за категорију ‘О језику, роде’

Сучеље – српски превод речи интерфејс?

четвртак, 26. април 2012.

Иако је сучеље можда заиста српска реч , како се тврди и овде, волео бих да погледате на гуглу резултате претраге „sučelje“, па да ми кажете колико српских, а колико западних сајтова садржи ову реч са значењем интерфејс.

С обзиром на то да  је сучеље именица средњег рода изведена вероватно од глагола сучељавање, а што се односи на људе, не видим сличност са интерфејсом који је део електронских уређаја. Осим тога, уређаји у српском језику су мушког или женског рода, ретко средњег: појачавач, рачунар, миш, дискетна јединица, сијалица, лампа, картица, меморијски привезак, тастатура, звучник, даљински управљач, …

Због свега тога имам бар неколико другачијих предлога за које мислим да су много примеренији намени:

1. везник – везник „и“ у реченицама повезује речи, па што онда не би „везник“ повезивао разнородне уређаје као што то ради интерфејс?

или

2. свеза (повезује)

или

3. повезивач (име само говори),

или

4. сучелник (пошто постоји начелник који је главни у нечему и мушког је, а не средњег рода)

Шта ви мислите?

 

но

понедељак, 23. април 2012.

Као и многе, на овом сајту побројане тј. наведене, речи, тако је и ово „но“ кренуло да ми пара уши деведесетих година.

„Него“ је потпуно нестало, „но“ га је убило и обрисало у свести Срба и уопште оних који мисле/тврде да говоре српски језик.

попут

понедељак, 23. април 2012.

Као и многе речи у претходне две деценије, „попут“ је једна од оних увежених са „запада“. Потпуно је потиснула „као“, много отменије звучи кад је нешто „попут“ нечега уместо „као“ нешто…

кит – гит

понедељак, 23. април 2012.

Авион у киту. Наравно, није кит појео авион, него одвајкада имамо преписану енглеску реч „kit“ као нешто што је набављено у облику који треба саставити да би постало функционално односно добило свој прави облик. Типичан израз је авион у киту тј. мале макете авиона на састављање.

Са друге стране, гит, као везивна и лепљива маса која се изванредно лако обликује и меси, одувек се користио за лепљење и заптивање – „дихтовање“ стакла у прозору и многих рупа у дрвеној столарији. Ових година нам сервирају западну верзију овог материјала – „кит“.

oбзиром

понедељак, 23. април 2012.

У српском језику се одвајкада говорило и писало „с(а) обзиром“. Деведесетих су полуписмени извештачи и новинари донели “обзиром“ у новине и на радио и ТВ.

Наравно, не желим тако да причам :) .

леп поздрав!

петак, 21. октобар 2011.

Овај поздрав је још прошле године је ушао у ширу употребу, увежен са запада али оног даљег (у оригиналу, на словеначком, гласи „Леп поздрау“).

Имамо толико лепих поздрава и за састајање и за растајање, не треба бити оригиналан тако што ћемо преписивати из туђих језика тек тако…

списатељица

петак, 21. октобар 2011.

Још један израз увежен са запада – ако је жена писац, онда је по занимању писац и нема потребе да се тражи други израз. Имамо песнике и песникиње, а за писце нема и не треба да буде женског рода. Ако и треба онда хајде да измислимо нов израз а не да увозимо са запада који нам је толико зла нанео…

Цена коштања

петак, 21. октобар 2011.

Ја бих да знам пошто кошта вредност цене овог производа?

Искарикирано, али, овако се говори у Србији. Кад ми помену цену коштања, мука ми припадне.  Ствари, производи на продају имају своју цену. Колико кошта? Колика је цена? Цена коштања се користи бесомучно нарочито уместо „производна цена“.

Пошто коштати није глагол који означава стварање нити производњу него величину цене, цена коштања тј. „цена величине цене“ је бесмислен и неписмен израз!!

„Савременизација“

уторак, 11. октобар 2011.

Пре неки дан сам на послу попуњавао једну анонимну анкету која је део дипломског рада једног будућег педагога. Поред тога што је рађена латиничним писмом, оно што ми је највише засметало у њој је израз „савременизација“. Услед недовољне начитаности, аутор анкете је измислио нову реч уместо „осавремењавања“ и тако изазвао моју реакцију…

СМЕР ВЕТРА

понедељак, 14. март 2011.

Малопре смо у „Слагалици“ на РТС1 каналу сазнали да је карактеристика ветра СМЕР. Да ли је могуће да чак ни г-ђа Милка Цанић није чула да ветар дува у одређеном правцу а не смеру!?! Зашто лепо не пита колегиницу метеоролога Биљану Вранеш?!
Нечије кретање или кретање нечега је одређено правцем, интензитетом и смером (поједностављена чиста физика), док о смеру можемо да говоримо само ако је правац већ познат (једносмерна улица већ има дат правац, па јој је додатно одређен смер којим возила смеју да се крећу).